Rad na zaboravljene utopije Vjenceslava Richtera i stvaranje arhitektonskog distrikta vizije pokreće se kroz aktivnosti kako bi se napušteno jadransko ostrvo Sv. Marko osvojilo novim događajima. Lokacija predstavlja zaboravljeni prostor, skriven od svakodnevnog života. Kontakt s vodom i miris borova doprinosi tom osećaju distanciranosti. Lavirint čulnih doživljaja unutar i oko paviljona prebacuje korisnika u imaginarne asocijacije. U datom kontekstu ovaj centar može biti prostorna pozicija između zona susreta arhitekture i umetnosti, dok predstavlja graničan prostor otvoren istovremeno ka unutrašnjosti i ka spoljašnosti, prema imaginarnom i prema realnom.